Radio Kikinda

Pitanje vraćanja mandata oduzetih bivšim odbornicima SRS koji su u međuvremenu postali članovi SNS je problem u celoj Srbiji, ali je u Kikindi to  vrlo karakteristično  i specifično. Ta specifičnost se sastoji u tome što su mandati tim odbornicima u Kikindi oduzeti praktično bez učešća organa opštine Kikinda. Podsetiću da je zahtev za oduzimanje mandata podnela SRS  i da je  Oružni sud doneo presudu kojom se mandati tim odbornicima oduzimaju. Istna je da je odluka o dodeli tih mandata drugim odbornicima donela SO Kikinda, ali je ta odluka iznuđena presudom suda, jer su se  morali dodeliti mandati drugim odbornicima kako bi skupština mogla da funkcioniše.

Predstavnici Srpske napredne stranke i DSS-a danas su predsedniku Skupštine opštine predali zahtev 19 odbornika da se, u roku od 15 dana održi sednica lokalnog parlamenta. Šandor Talpai odbio je da to učini, uz obrazloženje da mandate nije verifikovala Opštinska izborna komisija.


Kako su i najavili prošle sedmice, kada su predsedniku SO, Šandoru Talpaiju predali rešenja Upravnog suda, predstavnici odbornika kojima su potvrđeni mandati ponovo su bili u zgradi Opštine-sada da predaju zahtev za sazivanje sednice lokalnog parlamenta jer do danas to nije učinjeno. Ovoga puta, Pavlu Markovu, advokatu 17 odbornika,  predsedniku OO SNS, Ladislavu Tomiću, potpredsednicima Svetislavu Vukmirici i Nikoli Lukaču, pridružili su se i odbornici DSS-a: predsednica Opštinskog odbora, Ilinka Đuran i potpredsednik, Vladimir Pudar.

Povodom teksta u listu “Večernje novosti”, objavljenog 26. januara 2012. godine, u rubrici Vojvodina, pod nazivom “Humanost” autora Milana Ivetića,  želim da javnost bude upoznata sa činjenicima.
U tekstu u kojem je tema humanitarna akcija Javnog preduzeća Informativni centar,  čiji je cilj bio prikupljanje priloga za korisnike “Naše kuće”, između ostalog stoji: “Oko 500 prolaznika, kada im je objašnjeno zašto su zaustavljeni, dalo je priloge”.  Ova rečenica, osim broja prolaznika, ne sadrži nijednu činjenicu.

Iako izbori  još zvanično nisu raspisani, očito je da je kampanja počela.
Na konferenciji za novinare  pod sloganom “Sto dana do izbora i sto odsto poverenja ” zvaničnici stranke su istakli doslednost političkog programa LSV i  naglasili da ova stranka u Kikindskoj opštini ima sve veće poverenje gradjana. Takođe su predstavili tim koji će voditi kampanju na predstojećim izborima i govorili o uspesima svoje partije, počev od zakona o javnoj svojini, preko  pokrajinske zastave do kancelarije u Briselu koja će olakšati komunikaciju pokrajine sa evropskom zajednicom.
Takođe su pokrenuli  njihovu poznatu tezu o tome da Vojvodina puni budžet sa 40,a vraća joj se 7 procenata. Bilo je reči i o neravnopravnosti žena koje čine plovinu biračkog tela i koje ni sada nisu ravnopravne u njihovom vrednovanju rada.
Kikindski ogranak LSV   je dobar i složan tim mladih ljudi koji hleb zarađuju svojim sposobnostima, a ne političkim vezama, rečeno je danas na sastanku sa novinarima.
Stranka sigurno prelazi cenzus u kikindskoj opštini,a dali će u izbornoj kampanji nastupati samostalno ili u koaliciji biće odlučeno ovih dana na kongresu stranke.

Lj.G.

U bašaidskom Domu kulture podovom obeležavanja školske slave – Svetog Save, održana je priredba na kojoj su nastupili učenici Osnovne škole „1.oktobar”, a nakon programa osveštan je i slavski kolač. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović, njegova pomoćnica Gordana Bulatović i Branislav Čolak, član Opštinskog veća.
Gordana Bulatović, zamenica predsednika Opštine, istakla je da je najveći problem u ovoj školi grejanje na mazut i da će problem uskoro biti rešen. Opština će ujedno pomoći i školi tako što će konkurisati za sredstva za energetsku efikasnost kako bi svi prozori bili zamenjeni novima.

U Kikindi je održana prva konferencija posvećena žrtvama i pomirenju u regionu, u organizaciji REKOM-a, Regionalne komisije za uitvrđivanje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima.
Pod nazivom "Naš doprinos pomirenju-da ne zaboravimo ljude kojih više nema", Konferenciju su organizovali Udruženje boraca ratova od 90-tih i Savet osoba sa invaliditetom, a pokrovitelj je bila Opština Kikinda.

-Dan sećanja na žrtve holokausta prilika je da se otvoreno govori o potrebi za pomirenjem i o tome šta možemo da učinimo kako bismo pomogli obnavljanju razumevanja među narodima na prostoru bivše SFRJ-rekao je, pozdravljajući skup, predsednik Ilija Vojinović.-Veoma sam zadovoljan što je Opština Kikinda domaćin prve konferencije na ovu temu. Naša težnja da saznamo istinu i da otvoreno govorimo o događajima i žrtvama doprinosi vraćanju njihovog dostojanstva, društvenoj integraciji bivših boraca, i izgradnji mira. Svakako ima potencijal da spreči da se isti ili slični zločini ponovo ne dogode. 

U okviru projekta DILS, koji se finansira i Zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a realizuje preko Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, u cilju unapređivanja kvaliteta , dostupnosti i efikasnosti usluga na lokalnom nivou, đaci i nastavnici osnovne škole "Jovan Popović", u Kikindi, napravili su pozorišnu predstavu, koju su premijerno izveli u Narodnom pozorištu, u svom gradu.
Tekst predstave, songove i režiju, uz pomoć profesionalnog reditelja Dragana Ostojića, uradile su: školski pedagog Ivana Aškić i nastavnica istorije Jelena Knežević.
Fabula predstave je jednostavna: nastavnik u nekoj školi pravi priredbu i zahteva od đaka da rade i nešto što oni, iz raznih razloga nisu u stanju da urade. Na kraju deca nastavnika osvešćuju i dovode do spoznaje da nismo svi isti, ali da svi treba da imamo svoje mesto pod suncem.
Đaci, ali i publika, su očigledno uživali u ovoj predstavi i poruci i nastavnicima u svim školama i roditeljima sve dece i okolini u kojoj deca žive:Nismo svi isti, ali smo svi deo iste priče!
D.B.

Opštinsko veće  raspisalo je konkurs za sufinansiranje  projekata odnosno programa iz javnog informisanja za tekuću godinu. Cilj konkursa je podrška ostvarivanja prava građana na javno informisanje , razvoj medijskog pluralizma, podsticaj medijskog stvaralaštva  u oblastima kulture, nauke i obrazovanja. Pravo učešća na konkursu imaju osnivači javnih glasila, te pravna lica i preduzetnici registrovani za produkciju audio ili audiovizuelnih porgramskih sadržaja. Projekat se  mora realizovati preko javnog glasila, kaže zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović:

-Napravili smo iskorak jer smo, uslovno rečeno, suzili polje delovanja, ali smatram da je usmerenost ka gradu i opštini u ovom kontekstu mnogo veća. Tražimo da informativni momenat zadovolji sve strukture i sve građane naše opštine. Stoga i postoji pet oblasti u kojima se mediji mogu pronaći. Osim aktuelnosti tema i doprinosu razvoju i afirmaciji grada, tu su, za mene važne perspektive, u smislu da se može konkurisati za  emisije koje će se baviti manjinama, ugroženim grupama i seoskim mesnim zajednicama jer je informisanje u toj oblasti periodično jer ne postoji kontinuitet. Gledaćemo da, popularno nazvane seoske hronike, budu takve da podrazumevaju stalno praćenje dešavanja u svim selima, s obzirom na to da meštani sela zaslužuju adekvatno informisanje.

Mesna zajednica "Rusko Selo" i Udruženje odgajivača svinja iz Ruskog Sela u subotu, 28. januara, četvrti put organizuju manifestaciju "Ruskoselski svinjokolj". Na malim sportskim terenima iza osnovne škole, sa početkom u 9 sati, 16 ekipa će na svoj način napraviti disnator. Učešće su prijavile tri ekipe iz Rumunije i dve iz Mađarske, kao i ekipe udruženja i organizacija iz opštine. Celodnevna manifestacija će se odvijati uz propratni zabavni program, sa degustacijom jela i pića.
Ruskoselski svinjokolj je i humanitarnog karaktera, jer ekipe daju i svoj prilog Narodnoj kuhinji Crvenog krsta.