| Lav jesam, al’ stari… |
 |
 |
 |
|
Miloš Latinović Mundijalska knjiga
Definitivno plasman reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će biti odžaano u Južnoj Africi je veliki i nesporni uspeh. Prvo, to je uz ozbojkaško i košarkaško nadmetanje jedino planetarno takmičenje koje je kvalitetnije nego ono koje se održava na olimpijadi ili u okviru proširenog evropskog kontinenta, jer su Brazil i Argentina uvek favoriti za titulu prvaka sveta, a afričke reprezentacije napredovale su toliko da realno mogu da se nadaju pobedama, nad nekadašnjim instruktorima, koje ne predstavljaju iznanadjenje. Drugo, mi smo sada mala zemlja, sa ograničenim igračkim potencijalom, lošom ligom I katastrofalnom infrastrukturom, bez novca i sa organizacijom saveza i takmičenja koja je u najmanju ruku smušena i sumnjiva. Nesporna ljubav nacije prema fudbalu sve ovo nadoknađuje ali i to je ograničeni domet, a to je, prema mom mišljenju, opseg plasmana među 32 reprezentacije koje imaju svu pažnju javnosti ali i novac koji je predviđen za odlikaše… Treće, a ne manje važno pogledajte spisak (Rusija, Hrvatska, Poljska, Rumunija, Švedska, Škotska…) onih zemalja čiji se nacionalni timovi nisu plasirali na jedno od najačih prvenstava u istoriji, pa je definitivno jasno… Dakle, apsolutno smo zaslužili odlazak na jug Afrije, izborili taj plasman pošteno, bez primedbi, i to kolo pre kraja kvalifikacija, a mi najbolje znamo da se u poslednjem krugu čuda dešavaju. I definitivno, to je dovoljno, prevedeno, sve što se od 13. juna za nas, tamo dogodi negativno, dakle porazi ne mogu da naruše ovaj uspeh, a ako se nešto desi pozitivno to uspeh čini još većim. Tvrdim ovo jer smo mi skloni preterivanju i, sami nesposobni na delu, postavljanju nerealnih zahteva drugima. Nema veze što su neki, uslovno neutralni (ser Aleks Ferguson, Arsen Venger i neki drugi autoriteti), proglasili Srbiju za favorita iz senke, mi to nismo. Treba pošteno da igramo, bez opterećenja i pritisaka, da pokažemo šta u tom trenutku možemo, pa kako bude… Tim imamo, vrlo kompaktan i solidan, ali sa određenim limitima. Najveća uzdanica je odbrana, najveća mana dostizanje rezultata kada je protivnik u prednosti. Golove ne primamo lako, jer su Stojković, pripada redu dobrih golmana, koji su bolji i sigurniji kada imaju ispred seba pouzdane igrače. Pred njim Ivanović, Luković, Vidić, Kolarov, uz Subotića, Obradovića i Rukavinu, igrači su koji bi imali mesto u svim od 32 reprezentacije na mundijalu, ali njihove greške (Vidić protiv Novog Zelanda ili u Parizu protiv Francuske, Subotić i Luković, protiv Kameruna) iako svedene na minimum uglavnom su kobne za naš gol. Sredina terena na našu nevolju bolja je u destrukciji igre, nego u fazi napada i organizovanja igre. Milijaš (Petrović), Stanković, Krasić, Jovanović (Kačar ili Tošić) i ostali, nisu posebno kreativni u napadu, mada su dali mnogo golova u kvalifikacijama. Jaki su individualci, ali niko nema finalni pas Piksija Stojkovića. Ono što zabrinjava je da tredicionalno loše odgovarmo na pressing protivnika I tesno pokrivanje po celom terenu, a opet to ne igramo u zoni šuta. Ako držimo loptu, kao Brazil, onda su naši, u protivnom biće nezgodno… Napad je naša najveća nepoznanica, jer i Pantelić, Žigić, Mrđa I Lazović – mogu i iz skoka posle driblinga, duplog ili dubinskog pasa, ali i ne moraju. Uvaliće najboljoj odbrani gol iz čuda, za anale, a promašiće zicer, a na svetskom prvenstvu biće utakmica u kojima se iz ničega, iz polu ili jedne šanse mora ubaciti u mrežu, da bi se izborio bod ili ostvarila pobeda. Sve u svemu možemo sve, ali nožda se dogodi - ništa. Očekivati je ljudski, ali ne treba padati u očaj ako protiv Gane ne krene (to je sjajan tim), ako se protiv Nemaca istorija ponovi, a protiv Australije želja nadjača mogućnosti… Ali računam, bar ako je suditi prema protivnicima i rezultatima iz tri prijateljske utakmice, koje su simulirale našu grupu Novi Zeland (Australiju), Poljska (Nemačku), Kamerun (Ganu) – pobeda, remi i poraz, donose četiri boda, što bi moglo biti dovoljno za drugo mesto i prolaz u drugi krug, gde čekaju, ako ne naprave neku glupost, Englezi. Zna to mislim i Mister Antić, a on je tek stari lav…
The comment section is restricted to members only. |
