| Napred Balkan, Nole je na drugom… |
 |
 |
 |
|
Miloš Latinović 11. jun 2010.
Da je Lionel Mesi rođen u Brazilu uližio bih sve što imam kladeći se na njih da će biti prvaci sveta, ali nije, pa sam oprezan. Brazil, ipak, je prvi na mojoj listi favorita, ali nije mnogo ispred Argentine. Treba li to posebno objašnjavati, ali evo mogućeg obrazloženja, ako se ovi timovi mogu odreći Ronaldinja, Pata, Zanetija, Kambijasa,I nekih drugih manje poznatih i korisnih, a imati aspiracije za prvo mestu na svetu, onda je to fenomenalno. Nekada je tako bolje, jer i Dunga i Maradona, znaju da neko mora da kosi, a neko da vodu nosi Treća na mojoj listi favorita je Španija. Oni se nisu nikoga odrekli, a svi su se izgleda oporavili od povreda. Osvojili su evropsko prvenstvo igrom na način – pošteno, bez kalkulacija – i igrom zbog koje se voli fudbal. Dopada mi se kako igraju, pa sam valjda pristrasan, no sistem takmičenja je takav, da i najmanji kiks, u prvoj fazi, moje favorite navodi u međusobni obračun. Jedna o dove tri ekipe, će uz sve, mislim doći do trofeja, a u suštini sasvim je sve jedno da li igraju međusobno u osmini ili u finalu. Time se moja lista favorite završava, jer posle ove tri selekcije, sve ostale koje se probiju kroz gusto mondijalsko sito ili sedam kola pakla, i dokopaju zlatnog globusa načiniće, za mene, manja ili veća iznenadjenja. Ko bi to mogao učiniti: Holandija, rekao bih pre svih, ali samo ako im se oporavi Roben, jer bez njega taj odlični, brzi i uigrani, tim, u kojem su van Persi, Snajder, Kajt, van der Vart, i čiji je kapiten, hitri i iskusni, van Bronkhorst, nije isti. Ali, ako Roben bude u mogućnosti, očekujte čudo, najmanje kao ono u Argentini 1988. godine, koje je priredila ekipa, “sakuoljena posle Krojfa”, kada su izgubili (po mnogima nezasluženo) finale posle produžetaka od favorizovanih domaćina, mada im niko nije davao šansu da prođu grupnu fazu takmičenja. Drugi koji su spremni na iznenađenje su Englezi. Mislim to zbog Kapela i zbog ogromne želje ove velike nacije da nešto učine posle 1966. godine, u sportu koji su izmislili. Imaju i tim, pa vredi pokušati. Ostali ? Nema ostalih, slobodan sam da ustvrdim. Postoje samo oni koji bi mogli, a ja bih voleo da malo “zakuvaju”. Pre svih Nigerija i Obala Slonovače, ali bez Drogbe, to će biti podvig. Na listi srca je I Urugvaj, koji ima “najluđi” napadački tandem Suares – Forlan, i Portugal, jer volim kako igraju I poštujem koliko vole fudbal. A, Italija, svetski prvak, pitaće neki, i “azuri”će, ako im se otvori žreb, ako ih potcene favoriti, ako dobiju promil šanse, napraviti nešto , ali ja za njih ne mogu da navijam, mada je tim iz Španije 1982. godine koji znam da nabrojim od svih na svetu (Zof – Đentile, Kabrini, Marini, Kolovati, Širea, Konti, Tardeli, Rosi, Antonioni, Betega), pa i u relaciji sa onim koji je proglašen za najbolji, a koji nije osvojio svetsko prvenstvo: Brazil, sa Sokratesom, Zikom i Falkaoom… Nemačka kada god uradi nešto, ja mislim da je to Božja kazna, a setite se samo onog tima, koji je osvojio titulu na najlepšem svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine. Francuzi, ne. Nekada – da, ali sa Domenekom, sa načinom na koji su izbacili Irsku, za koju uvek navijam i koju bi stavio u “iznenađenja iz ljubavi”, da su kojom srećom stigli do Afrike. Sve ostalo je egzotika. Balkan pogotovo, koji predstavljaju Slovenija, Grčka i Srbija, ali ko je davao timu mog kuma Nikosa šansu da će pobediti na Evropskom prvenstvu u Portugalu, pa su slavili nedelju dana u Atini, ali tada nije bilo Brazila i Argentine, i ovo je svetsko prvenstvo. Navijaću, dakle, za Balkan, kada ispadnu naši za Brazil i Argentinu, ako se i to dogodi, onda ću prestati da gledam prvenstvo… Vimbldon je alternativa, mada sam gledajući Đokovića defnitivno rastegao nerve… The comment section is restricted to members only. |
